Prehrambena Industrija - Srbija

Globalne cene hrane na šestogodišnjem maksimumu

Prema podacima FAO, indeks svetskih cena hrane je uzleteo prošlog meseca za 3,5 posto na 105 poena u odnosu na 101 bod u oktobru.

Ovo je najviši nivo FAO indeksa od decembra 2014. godine, koji prati mesečne promene cena u korpi pet elementarnih proizvoda - žitarica, uljarica, mlečnih proizvoda, mesa i šećera.

Izveštaj objavljen na zvaničnoj internet stranici ove agencije UN sa sedištem u Rimu, pokazuje da su cene biljnog ulja prednjačile s rastom od čak 14,5 odsto u odnosu na prethodni mesec, usled skoka cena palminog ulja.

Cene žitarica su skromnije povećane, za 2,5 procenata na mesečnom nivou, mada su za skoro 20 procenata iznad prošlogodišnjeg nivoa.

Pšenica je poskupela zbog „smanjenih procena žetve“ u Argentini, a cene kukuruza su delimično porasle usled prognoziranog nižeg roda u Sjedinjenim Državama i Ukrajini. Cene pirinča su ostale stabilne.

Meso i mlečni proizvodi su zabeležili porast cena od po 0,9 odsto u odnosu na oktobar. U poređenju sa novembrom 2019. godine, cene mesa su pale za 13,7 odsto, ali su na mesečnom nivou poskupeli i govedina i ovčetina i svinjetina, napominje FAO.

Zabrinutost zbog potencijalnog manjka globalne proizvodnje šećera usled loših izgleda za rod u Evropskoj uniji, Rusiji i Tajlandu, cene ove namirnice su porasle za 3,3 procenta.

Indeks mlečnih proizvoda popeo se za 0,9 odsto na najviši nivo u poslednjih skoro 18 meseci, delimično podstaknut jačanjem cena maslaca i sira.

FAO navodi da se pandemija kovid-19 pokazala kao "značajan generator globalne prehrambene nesigurnosti", jer rast cena predstavlja dodatno opterećenje onoma čiji su prihodi pali zbog koronavirusa.

„Pandemija pogoršava i intenzivira ionako krhku situaciju koju uzrokuju sukobi, štetočine i vremenske neprilike, poput nedavnih uragana u Centralnoj Americi i poplava u Africi“, dodaje ta agencija.

FAO ističe da je za 45 zemalja, od kojih su 34 u Africi, i dalje potrebna spoljna pomoć kako bi obezbedile dovoljno hrane.